Школа која је имала велики, ако не и пресудни значај у мом развоју као особе и човека. Један фантастичан период мог живота, који ме је претворио у гласноговорника о величини и супериорности Пете београдске гимназије. Ова школа вас научи и припреми за оно што тек долази. Далеко од тога да није било дана када сам проклињао што сам уписао Пету београдску гимназију, углавном су то били дани пред тешке контролне задатке и закључивање оцена. Још увек се сећам деклинација, таутологије и бесомучног понављања латинских пословица ноћ пред контролни : Nula dies sine linea; Veni, vidi, vici… Али, већ сутрадан, након што би се одговарање или контролни завршио, осећао сам се поносним што је све добро прошло и што сам ето однео неку нову победу: дошао сам, видео и победио…
Испоставило се на крају да су то биле слатке муке које данас памтим као лепе тренутке у Петој београдској гимназији. Не могу рећи а и не желим да изоставим да кажем да се осећам поносно што сам слушао предавања неколико легенди Пете београдске гимназије а самим тим и овог града. Нећу их набрајати јер ћу неминовно изоставити неког али морам да поменем свог разредног старешину професорку математике Дубравку Ераковић којој усудићу се да кажем у множини дугујемо много, цело одељење IV6. Велики лични утицај на мене имали су професори Јасна Гарић и Данијела Малинар који су ми усадили љубав према природним наукама, професор Александар Ђоковић чији су тренинзи и часови захтевали много знојења у сали за физичко. Две особе које никако не смем да изоставим су Зоран Ракић-Зоки, икона Пете београдске гимназије без кога школа и драмска секција не би биле оно што јесу и психолог Гордана Николић, која вероватно тога није ни свесна али је актер једног од мени најдрагоценијих тренутака у животу. Наиме стигли су резултати тестирања у виду професионалне оријентације седео сам испред ње за њеним столом понављајући у себи: молим те само да је медицина… Молитве су ми услишене по њеним речима највише би ми одговарао медицински или биолошки факултет. Искрено од усхићења ништа је даље нисам чуо. Ма како патетично и стерилно звучало иако нисам желео да тако буде али неминовно бива када сте о нечему пуни лепих и позитивних утисака искрено верујем да је права будућност Пете београдске гимназије у њеним ученицима који имају могућност и обавезу коју ја нисам испунио да буду успешнији од својих претходника и кроз коју годину нађу се у друштву оних који са поносом кажу: и ја сам био ученик Пете београдске гимназије.
Вук Алексић, бивши ученик (година завршетка 2007.)
Незаборавни су дани које сам провела у Петој гимназији као ђак, па мојој срећи није било краја када сам се после много година вратила у Пету као професор. Све оно што сам лепо доживела као ђак од срца сам пренела својим ђацима. Одлично смо се разумели и уживали у учењу и дружењу. Искористите школске дане најбоље што можете. Крадите знање од својих професора, приђите им и питајте све што желите. Када одрастете, схватићете колико ће вам све то значити. Волела бих да вам Пета заувек остане у срцу и да је ту и сачувате. Ја имам то искуство и много ми значи.
Мирослава Тауш (година завршетка 1968.)
Не учите за оцену него за себе. Учењу никада нема краја и у томе и јесте лепота.
Светлана Ђурић (година завршетка 1969.)
Уколико желите својим текстом да допринесете овој страници, попуните форму на страници Контакт са насловом “За рубрику Рекли су о Петој…” и објавићемо га!